ВОЈНА ОБАВЕЗА

Војна обавеза је законом прописано право и дужност грађана да извршавају одређене радње везане за учешће у одбрани земље.

Војна обавеза је општа, подлежу јој сви југословенски држављани без обзира где се налазе, а циљ војне обавезе је обучавање и оспособљавање за одбрану Србије и Црне Горе.

Војна обавеза се састоји из: регрутне обавезе, обавезе служења војног рока и обавезе служења у резервном саставу.

За остваривање војне обавезе одговорни су и старају се надлежни ВТО (ВОк и ВОд).

Војна обавеза настаје почетком календарске године у којој југословенски држављанин навршава седамнаест година живота и траје до краја календарске година у којој војни обвезник навршава 60 година живота, односно до момента када му престане југословенско држављанство.

Војна обавеза је основни начин попуне оружаних снага у миру и рату и представља дужност градјана да приступају њеном извршавању на начин прописан одговарајућим законом.

Увођење у војну евиденцију

Увођење у војну евиденцију представља прву фазу у реализацији регрутне обавезе од кога директно зависе и све остале активности. Највећи број регрута се одазива позиву за увођење а мањи број ту обавезу избегава и против њих се предузимају одговарајуће законске мере.

Након увођења у војну евиденцију и формирања регрутне документације она се непрекидно ажурира уношењем евентуалних промена које настају код регрута. У циљу припрема за извршење лекарских прегледа и регрутовања прикупљају се одговарајући подаци од надлежних субјеката: МУП-а, матичне службе, правосудних органа, школа и других органа и организација.

Лекарски прегледи и психолошка испитивања регрута

Лекарски прегледи и психолошка испитивања регрута су друга у низу али такође веома значајна функција војне обавезе. Извршењем лекарских прегледа и психолошких испитивања остварују се три основна задатка: 1) обезбеђују се услови за упућивање на служење војног рока свих здравствено способних регрута; 2) да сваки регрут буде регрутован у род-службу и ВЕС који највише одговара његовим психофизичким способностима, стручној спреми и осталим карактеристикама; и 3) да регрути који су неспособни за војну службу буду ослобођени служења војног рока.

Утврђивање здравственог стања, телесних мана и недостатака регрута представља основу за оцену њихове способности за војну службу и распоређивање у родове и службе. Оваква методологија примењује се и у другим армијама света. У последњих неколико деценија, због брзог развоја технике, наоружања, ратне опреме и технологије њихове употребе и због сложенијих услова ратовања, проширују се интересовања и за друге карактеристике регрута.

Лекарски прегледи и психолошка испитивања регрута обављају се у цивилним здравственим установама (ВОк Београд, Нови Сад и ВОд Ужице), а за ВОк Ниш, Крагујевац и Подгорица, као и ВОд Краљево и Чачак из ВОк Ужице у војноздравственим установама (РгЦ Ниш). Регрути који индикују да буду оцењени ''неспособним" или "привремено неспособним" за војну службу, према одредбама Закона о ВСЦГ, упућују се на допунске прегледе у војноздравствене установе, да би се на основу тих прегледа могла донети коначна оцена о њиховој способности за војну службу.

Регрутовање

Регрутовање је процес којим се регрутима на основу њихових здравствених, психофизичких и других способности, степена стручне спреме и знања која поседују, а значајна су за Војску, одређује одговарајући ВЕС. Планирање се врши према одредбама Закона о ВСЦГ а на основу формацијских потреба јединица и установа мирнодопске и ратне Војске и стања кадра на територији са које се врши попуна.

Регрутовање врши регрутна комисија која свој рад заснива на: Закону у Војсци Србије и Црне Горе (чл. 291 до 295), Уредби о вршењу војне обавезе (чл. 12 до 21), Упутству за попуну ВСЦГ у миру и рату, Мерилима за оцењивање здравствене способности војних обвезника, условима за одређивање регрутима рода, службе и ВЕС-а, Наређењу и Плану регрутовања и Плану рада регрутне комисије.
Због веома сложених околности у којима се налази наша земља, попуна ВСЦГ, а тиме и регрутовање има прворазредни значај јер је у директној функцији борбене готовости.

Упуцивање регрута на служење војног рока

Регрути се на служење војног рока упуцују кад наврше 21. годину живота, а могу и раније ако поднесу молбу и ако у тој години навршавају 18 година живота (уколико су оцењени "способним" или "ограничено способним" за војну службу). Регрутима који студирају омогуцено је да упут у Војску одлажу до завршетка факултета или друге високе или више школе, али најкасније до краја новембра календарске године у којој навршавају 27 година живота.

Реализација планова упута у 2000. години је преко 100% што је доказ високе мотивисаности регрута за испуњавање ове законске обавезе. Знатан број регрута на служење војног рока иде по молби превремено, желеци да на тај начин - после одслужења војног рока што пре регулишу многа животна питања (запослење, путовање у иностранство и др.).

Предузимање мера против неодазваних

Против регрута који се не одазову позиву за увођење у војну евиденцију, регрутовање и упуту на служење војног рока надлежни ВТО предузимају мере предвиђене законом: покретање прекршајних пријава; покретање кривичних пријава, издавање налога за принудно привођење, подношење захтева за одузимање путних исправа и доношење решења о продужењу регрутне обавезе до 35. године живота.

Контрола и унапређење система војне обавезе

У циљу сагледавања стања функционисања система војне обавезе врше се редовне, ванредне, најављене и ненајављене контроле ВТО и предузимају мере на јачању одговорности и повецавању ефикасности рада у извршавању војне обавезе.

ГШ ВСЦГ стално прати и анализира функционисање система војне обавезе и предлаже мере за спречавање незаконитог рада и злоупотреба у извршавању војне обавезе.